SPOLJNO UREdjENJE
Spoljno uređenje dvorišta, placeva i pomoćnih objekata
Radimo uređenje dvorišta, placeva i spoljnog prostora. Nivelaciju terena, staze, prilaze, drenaže, šahte, terase, betonske ograde, verande, letnjikovce, pečenjare, šupe, sušare i pomoćne objekte.
Dvorište treba da bude prostor koji se koristi, ne samo prostor koji se gleda
Spoljno uređenje ima smisla samo ako dvorište postane praktično, organizovano i prilagođeno načinu života ljudi koji ga koriste. Neko želi prilaz i staze koje mogu da izdrže svakodnevno korišćenje, neko želi terasu ili verandu za boravak napolju, neko pečenjaru i letnjikovac, a neko šupu, sušaru, betonsku ogradu ili pomoćni objekat.
Zato se spoljno uređenje ne radi samo kao “ulepšavanje” prostora. Pre početka treba znati šta dvorište treba da obavlja: gde se prolazi, gde se parkira, gde se sedi, gde se kuva, gde se odlažu stvari, gde treba privatnost i koji delovi moraju biti najotporniji na korišćenje.
Dobro izvedeni spoljašnji radovi daju dvorištu jasnu funkciju. Staze povezuju delove prostora, prilazi omogućavaju normalan pristup, betonske ograde daju sigurnost i granicu, terase i verande proširuju životni prostor, dok letnjikovci, pečenjare, šupe i sušare prave dodatnu upotrebnu vrednost objekta.
Šta obuhvata spoljno uređenje?
Spoljno uređenje obuhvata radove kojima se dvorište, plac ili prostor oko objekta pretvara u funkcionalnu celinu. To mogu biti pojedinačni radovi, kao što su izrada staze, prilaza ili betonske ograde, ali i širi radovi koji uključuju više povezanih elemenata.
U praksi, spoljno uređenje često obuhvata kombinaciju građevinskih, betonskih, zidarskih i tesarskih radova. U zavisnosti od potrebe, mogu se raditi terase, verande, nadstrešnice, letnjikovci, zidane pečenjare, pomoćni objekti, šupe, sušare, betonski zidovi, stepenice, rampe, staze i prilazi.
Važno je da se sve uklopi u stvarne potrebe korisnika i prostor kojim raspolaže. Nije isto uređivati malo dvorište uz kuću, veći plac, poslovni prostor, vikendicu ili prostor koji treba da primi vozila, pešačke staze i zonu za boravak.
Najveća greška je raditi dvorište bez plana
Kod spoljnog uređenja najveći problem nastaje kada se svaki element radi odvojeno, bez jasne slike kako će ceo prostor kasnije funkcionisati. Prvo se izlije jedna staza, zatim se naknadno pravi prilaz, pa se kasnije dodaje pečenjara, pa tek onda nastane problem gde ide voda, gde prolaze instalacije, gde se parkira i gde ljudi stvarno prolaze.
Kada se dvorište planira kao celina, mnogo je lakše odrediti šta treba uraditi prvo, šta može kasnije i kako da se elementi međusobno ne smetaju. Pečenjara treba dobar položaj i pristup, letnjikovac treba prostor za korišćenje, veranda treba vezu sa kućom, prilaz mora da trpi opterećenje, a ograda mora da bude stabilna i uklopljena u granice prostora.
Zato pre izvođenja gledamo raspored, namenu, kretanje kroz dvorište, pristup vozilima, položaj objekata i redosled radova. Cilj je da se ne dobije skup nepovezanih elemenata, nego dvorište koje ima logiku i može normalno da se koristi.
Spoljno uređenje se često radi nakon završetka kuće, kod sređivanja starog dvorišta, pripreme vikendice, uređenja poslovnog prostora ili kada se postojeći prostor želi bolje iskoristiti.
Ova vrsta radova je posebno korisna kada vlasnik želi da dobije više od samog “praznog dvorišta”. Pečenjara, letnjikovac, veranda, nadstrešnica, šupa ili sušara mogu značajno povećati upotrebljivost prostora, dok staze, prilazi, stepenice i betonske ograde rešavaju svakodnevnu funkcionalnost i pristup. Najbolje je da se spoljno uređenje planira pre nego što se radovi krenu izvoditi deo po deo. Tako se lakše određuje redosled, izbegava dupli posao i dobija se dvorište koje je praktično, stabilno i usklađeno sa objektom.
građevinski radovi beograd
Treba vam pouzdan tim za građevinske radove?
Pozovite nas i ukratko objasnite šta treba da se uradi. Na osnovu lokacije, obima posla i stanja na terenu možemo dati okvirnu procenu i dogovoriti sledeći korak.